DIGITALNO DETINJSTVO I TIŠINA U GOVORU
kako ekrani utiču na razvoj deteta?
Ekrani u savremenom detinjstvu
Ekrani i digitalni sadržaji sve češće utiču na razvoj govora kod dece u ranom detinjstvu.
Koliko puta ste u restoranu videli dete koje mirno sedi dok mu telefon svetli u rukama?
Koliko puta ste i sami posegnuli za ekranom da biste dobili „pet minuta mira“?
U savremenom roditeljstvu, ekran je postao najbrži pomagač, ali da li je i bezazlen?
Često se u praksi susrećemo sa rečenicama poput:
- Gleda on crtaće, ali edukativnog sadržaja.
- On gleda crtaće samo na srpskom jeziku, valjda ne može da mu škodi?
- Ne može da jede kada crtani nije uključen.
Hranjenje uz ekran je sve češća navika koja može negativno uticati na razvoj deteta. Više o tome pročitajte u tekstu o hranjenju uz ekran.
Razumemo da je razvoj tehnologije doveo do velike promene u odgajanju deteta i da su to novi izazovi za roditelje sa kojima se ranije generacije nisu susretale.
Ono što je važno da razjasnimo za početak jeste šta podrazumevamo pod ekranima i koje su posledice ekrana na razvoj deteta?
Digitalna tehnologija se tokom poslednje dve decenije toliko ukorenila u našu svakodnevnicu da je nama nezamislivo da provedemo dan bez upotrebe ekrana u bilo kom obliku.
Pametni telefoni, satići, tablet, računari, televizori u upotrebi su od trenutka kada se probudimo do uspavljivanja.
Počnimo od nas samih.
Da li i vas hvata panika kada nema telefona pored vas ‘’samo nešto da proverite’’?
Digitalna tehnologija je postala deo svakodnevnog života od jutra do večeri.
Zašto ekrani mogu dovesti do kašnjenja u govoru
Istraživanja kažu da tehnologija može postati izvor nepovoljnih ishoda od poremećaja sna i skraćenog raspona pažnje do smanjenih socijalnih i jezičkih veština kada se ekran koristi kao primarno sredstvo zabave ili smirivanja, bez jasnih pravila i interakcije s odraslima.
Možemo zaključiti da prekomerna upotreba ekrana može dovesti do negativnih posledica na razvoj deteta koje se odnose na različite aspekte razvoja.
Glavni problem ekrana jeste to što su u pitanju sadržaji koji su svetleći, jarkih boja, jakih zvukova i brzo smenjujućih animacija koje okupiraju pažnju deteta i smanjuju njen obim. Gledajući u ekrane dete pasivno upija informacije i ne razvija dvosmeran odnos kao ni želju za iniciranjem komunikacije sa drugim ljudima.
Ekrani su jednosmerna ulica!
Dete postaje pasivno, što dovodi do tišine u govoru – koja u velikom broju slučajeva rezultira kašnjenjem u govorno-jezičkom razvoju i odloženim progovaranjem
Saveti za roditelje
Za kraj, navešćemo pet važnih saveta za roditelje:
- Budite primer svom detetu. Ukoliko ne želite da vaše dete jede uz ekrane, nemojte ni vi! Konstantnim korišćenjem telefona detetu šaljemo poruku da je telefon važniji od komunikacije i druženja sa njim.
- Pričajte i igrajte se sa detetom. Bez obzira na uzrast, ovde je bitno istaći važnost dvosmerne komunikacije između deteta i majke. Maternji jezik se tako zove jer nas njemu uči majka – a ne telefon!
- Ne koristite ekran kako biste smirili dete.Dete mora da nauči da reguliše svoje emocije. Ukoliko na svaku frustraciju deteta njemu ponudite telefon, dete na taj način ne razvija adekvatnu samoregulaciju. Umesto telefona, ponudite detetu razgovor, zagrljaj ili neku zajedničku aktivnost koju voli.
- Uvedite jasna pravila korišćenja ekrana.Vodite računa koliko vremena dete provodi pred ekranima. Istraživanja pokazuju da su ekrani najštetniji po razvoj deteta do 2. godine života. Naša preporuka jeste da se ekrani deci u potpunosti ne puštaju do 3. godine života, a da se nakon treće godine kontroliše vreme provedeno pred ekranima kao i sadržaj koji dete gleda.
- Televizor ‘’samo da nešto bude pušteno’’ u pozadini je jako štetan.Iako vam se čini bezazleno, ovo je još jedan od načina kojim nesvesno narušavamo pažnju deteta. Kada želite da nešto bude u pozadini možete pustiti muziku ali ekran treba da bude ili ugašen ili da ima samo jednu fotografiju odnosno da ne sadrži animacije koje se pomeraju.
Prekomerna upotreba ekrana u ranom detinjstvu može imati posledice na pažnju, socijalne veštine i govorno-jezički razvoj. Ključ je u svesnom, ograničenom i kontrolisanom korišćenju ekrana, uz aktivno učešće odraslih.
Ukoliko se pitatate da je upotreba telefona imala uticaj na kašnjenje u razvoju govora kod vašeg deteta pročitajte tekst o razvojnim normama i najčešćim mitovima u vezi sa progovaranjem.
Snežena Đolović
Diplomirani defektolog - logoped
