Dete koje ne jede ili ne guta i ostali problemi sa ishranom.
Kako ih rešiti i kome se obratiti?

•  

Ishrana kod dece je kompleksna oblast koja može biti izazovna zbog različitih faktora koji mogu uticati na njihovu sposobnost da jedu, žvaću ili gutaju. Identifikacija ovih izazova je ključna za pružanje odgovarajuće podrške i terapije, koja može značajno poboljšati kvalitet života Vašeg deteta.
Problemi u ishrani zahtevaju terapiju hranjenja bez obzira na to da li dete ima neke druge tegobe koje su prouzrokovale problem ili ne. 

Potencijalne smetnje u ishrani:

• • Disfagija – Stanje koje karakteriše teško gutanje hrane. Deca sa disfagijom mogu imati poteškoće sa gutanjem određenih tekstura hrane, što može biti posledica neuroloških ili motoričkih problema. Ovo stanje može za rezultat imati gušenje ili kašljanje tokom obroka i zahteva stručnu terapiju kako bi se poboljšala sposobnost deteta da efikasno konzumira hranu.

• • Poremećaji motoričkih veština – Neurološki poremećaji poput cerebralne paralize mogu značajno uticati na motoričke veštine potrebne za žvakanje i gutanje hrane. Deca sa ovakvim poremećajima često imaju poteškoće u kontrolisanju pokreta jezika i gutanja hrane, što zahteva individualan pristup detetu i specifičnoj terapiji kako bi se poboljšala funkcionalna ishrana.

• • Razvojni poremećaji – Deca sa određenim razvojnim poremećajima, kao što su autizam ili ADHD, mogu imati specifične izazove u vezi sa ishranom. Ovi poremećaji mogu uticati na percepciju hrane i rutine obroka, što zahteva prilagođen pristup kako bi se poboljšala ishrana i nutritivni status deteta.

• • Poremećaji ponašanja – Negativna ponašanja tokom obroka, kao što su tantrumi ili odbijanje hrane, mogu biti posledica različitih faktora kao što su stres ili anksioznost tokom obroka. Ovi simptomi često zahtevaju multidisciplinarni pristup kako bi se razumele uzročne veze i pružila odgovarajuća podrška kako detetu, tako i njegovoj porodici.
  • Odbijanje hrane – Vaše dete jednostavno odbija određenu hranu i izbirljivo je. To je takođe problem kojim se bavi terapija koju sprovodimo. Za razvoj deteta je jako važno da jede raznovrsnu i zdravu hranu. Prilagođenim igrama navodimo decu da probaju i uživaju u različitoj vrsti hrane i time doprinosimo boljim navikama u hranjenju deteta.

Simptomi koji ukazuju na probleme sa ishranom:

• • Teškoće sa žvakanjem: Deca koja imaju teškoće sa žvakanjem hrane mogu gutati komade hrane cela, što može biti znak da im je potrebna podrška u razvoju oralnih veština. Ovo može uticati na digestivne procese i apsorpciju hranljivih materija.

• • Odbijanje određenih tekstura ili ukusa: Ako dete izbegava određene vrste hrane ili pokazuje otpor prema određenim teksturama hrane, to može ukazivati na senzorne avlije ili druge senzorne probleme. Ove preferencije mogu biti izazovne za roditelje prilikom planiranja obroka i podsticanja raznovrsne ishrane.

• • Odbijanje određenih tekstura ili ukusa: Ako dete izbegava određene vrste hrane ili pokazuje otpor prema određenim teksturama hrane, to može ukazivati na senzorne avlije ili druge senzorne probleme. Ove preferencije mogu biti izazovne za roditelje prilikom planiranja obroka i podsticanja raznovrsne ishrane.

• • Česti problemi sa gutanjem: Problemi kao što su često kašljanje ili gušenje tokom obroka mogu biti simptomi disfagije ili drugih motoričkih teškoća u ishrani. Ovi simptomi zahtevaju pažljivo praćenje i stručnu intervenciju kako bi se identifikovao uzrok i pružila odgovarajuća terapijska podrška.

Važnost terapije hranjenjem u centru “Dečiji Osmeh“

Centar “Dečiji Osmeh” je lider u pružanju sveobuhvatne podrške deci sa različitim izazovima u ishrani. Kroz personalizovan pristup i stručne terapeutske tehnike, centar omogućava deci da razviju neophodne veštine za sigurno i uživanje u obrocima. Terapeuti u centru rade zajedno sa porodicama kako bi stvorili pozitivno okruženje za ishranu i podsticali decu da prihvate širi spektar hrane, čime se doprinosi njihovom optimalnom rastu i razvoju.

Kako reagovati i dobiti pomoć

Roditelji treba da budu svesni znakova koji ukazuju na moguće probleme u ishrani njihove dece i da potraže savet stručnjaka. Centar “Dečiji Osmeh” pruža stručnu podršku i savete kako bi se identifikovali izazovi u ishrani i postavili personalizovani planovi tretmana za svako dete. Rano prepoznavanje i intervencija mogu značajno poboljšati ishod i kvalitet života dece.

Kako da sami pomognete svom detetu

Za početak je vrlo važno znati da ukoliko dete ima problem sa žvatanjem ili gutanjem koji je prouzrokavan nekim drugim psiho-motornim problemom, važno je zatražiti stručnu pomoć.
U suprotnom, mogu se dogotiti nepredviđene i pre svega neželjene situacije kao što su gušenje, napadi kašlja i ostalo.

Ukoliko, sa druge strane, vaše dete odbija određenu vrstu hrane dok druge namirnice potpuno normalno jede, možete se i sami pozabaviti tim problemom. Osmislite raznovrsne igre ili sistem nagrađivanja svaki put kada je pred detetom izazov da nešto ne želi da jede. U nastavku Vam predlažemo nekoliko ideja:

1. Uključite dete u proces kuvanja. Kada oseti da je značajno doprinelo u njegovim očima jednom tako bitnom momentu kao što je priprema obroka za porodicu, lakše će, uz pohvale o ključnoj ulozi u spremanju i osećaj ponosa koji ima, pojesti ono što je spremio.

2. Eksperimentišite. Možda vaše dete neće jesti kuvanu šargarepu, ali pire od šargarepe hoće. Naravno, to ne znači da treba da mu praviti pire svaki put, ali će vremenom mnogo lakše prihvatiti istu, kad shvati da je i ukus isti.

3. Milioni dece su jeli spanać, samo zato što ga je jeo i Popaj. Iskoristite to što ste u  očima Vaše dece, vi često heroji. Kad god primetime da je dete impresionirano nečim što ste uradili, kroz smešak mi napomenite da je to zato što jedete dosta brokolija, ili druge namirnice sa kojom dete ima problem.

4. Napravite kviz. U tanjir stavite nekoliko komada različitog povrća. Npr, šargarepa, brokoli, paprika i paradajz. Postavite pitanja kao što je “koje povrće iz tanjira je narandžaste boje”. Dete odgovor mora dati tako što će pojesti šargarepu iz tanjira. Ovo najbolje funkcioniše kada dete za stolom ima suparnika sa kojim se takmiči, tako da neće previše razmišljati o samom zalogaju, već o pobedi.

5. Isecite namirnice u različite oblike i po sličnom principu, pitajte dete “koja namirnica je u obliku kruga” odgovor opet mora biti dat kroz zalogaj. 

Ovo su bili predlozi kako da kroz igru navedete dete da jede. Postoji takođe i nekoliko stvari koje ne smete da radite jer će rezultat potencijalno loš i to dugoročno.

1. Na navaljujte. Ukoliko naterate dete da pojede neku namirnicu, on će je verovatno pojesti tada i sledećeg puta će je izbegavati opet. Cilj je da vaše dete shvati da su namirnice dobre, zdrave i da nemaju loš ukus a ne da svaki put zajedno prolazite istu torturu.
2. Ne pretite. Pretnje će postići isti rezultat kao i prethodni metod.
3. Ne upoređujte. Upoređivanje sa tim kako druga deca jedu bolje, više i raznovrsnije u dečijoj glavi zvuči kao “ti si loš, on je bolji”, i deca to pamte.
4. Ne podvaljujte. Zdrava ishrana je proces i treba da traje. Ukoliko danas u smoti ubacite jedan brokoli a da dete to i ne zna, niste napravili aposlutno ništa. Dete će se opet meškoljiti kada mu se isti nađe u tanjiru. Bolje je da pažnu okrenete ka tome da dete razvije zdrave i dugoročne navike u ishrani, nego da samo, povremeno, krišom, unese nekoliko vitamina.
5. Ne insistirajte na svemu. Svako ima neku namirnicu koju ne voli. Čak i Vi, zar ne? Ne insistirajte na tome da vaše dete mora jesti aposlutno sve. Nešto mu jednostavno ne prija. Tih dve-tri namirnice ne morate ni kupovati jer za njih sigurno postoji nutricionistički glednano prihvatljiva alternativa.

Bitno je dete ne terati da jede na silu jer će na taj način razviti dugoročnu averziju prema određenim namirnicama. Takođe, samo “potkupljivanje” zarad jednog obroka ne donosi dugoročne rezultate.

Razumevanje potencijalnih smetnji i simptoma koji mogu uticati na ishranu dece ključno je za pravovremeno reagovanje i pružanje odgovarajuće podrške. Kroz terapiju ishrane u Centru “Dečiji Osmeh”, deca dobijaju priliku da razviju zdrave i pozitivne navike u ishrani, omogućavajući im da uživaju u obrocima i ostvare optimalan rast i razvoj.